Opekotine od sunca nastaju preteranim izlaganjem kože sunčevim zracima. Iako se možda čine kao manji problem, zapravo stvaraju dugotrajna oštećenja na koži time što povećavaju rizik od raka kože i fotostarenja, odnosno bora i hiperpigmentacija. Ako se izgori jednom, to ne mora ništa da znači, ali nekada i taj jedan put može biti dovoljan da izaziva oštećenje DNK u ćelijama kože, koje baš taj put ne uspe uspešnoda se popravi, te se time pokrene rast abnormalnih ćelija odnosno razvoj raka kože. Mere zaštite od sunca vrlo su važne za održavanje zdravlja nas i naše kože, no ne živimo u idealnom svetu pa se moramo zapitati – jednom kada izgorimo, kako sanirati štetu? Zato vam donosimo ove trikove za negu opekotina.

1. PRAVILNA HIDRATACIJA KOŽE

Kada izgorite na suncu, reakcija je slična onoj kao kada se opečete na toplinu iz pećnice - nastaje crvenilo i oticanje ili eritem. Najbolji način da vratite hidrataciju koži jeste krenuti od „spolja ka unutra“ tj. vratiti vlagu koži  gelom ili kremom koja ima efekat smirivanja i hlađenja kože. Potražite kreme s aloe verom te kako morate poraditi od „ spolja ka unutra “ tako morate i obrnuto, unošenjem mnogo vode.

2. SMANJITE OTICANJE KOŽE

Osim korišćenja umirujućih gelova i krema, uz konsultaciju s vašim lekarom, razmotrite da popijete protivupalni lek (poput ibuprofena ili paracetamola), za dodatno smirivanje kože i ublažavanje neugodnih bolova.

3. PAZITE NA RAZVIJANJE MEHURIĆA

S opekotinom drugog stepena, pojavljuje se i mogućnost razvitka mehura na koži. U tom slučaju, suzdržite se od diranja ili uklanjanja mehura, ne samo zato što će vam se koža brže oporaviti nego ćete i smanjiti rizik od infekcije. U slučaju jačih opekotina, svakako se posavetujte s lekarom opšte prakse ili dermatologom.

4. KORISTITE SASTOJKE ZA ZAŠTITU OD ŠTETNIH SLOBODNIH RADIKALA

Opekotina može zaceliti za nekoliko dana, no šteta nastala slobodnim radikalima izazvanim UV zracima često je dugoročna. UV zraci podstiču nastajanje slobodnih radikala u koži koji izazivaju preuranjeno starenje, odnosno fotostarenje (bore, poremećaje pigmentacije, oštećenje mikrocirkulacije, grubu teksturu kože…), a zbog oštećenja DNK mogu izazvati i rak kože. Nanošenjem topikalnih antioksidansa kao vitamina C i E, koenzima Q10, zelenog čaja, karnozina, beta karotena i drugih karotenoida možete umanjiti nastalu štetu. Topikalni preparati s ovim antioksidansima pomažu koži u prevenciji i oporavku od štetnog UV zračenja, zato proizvode koji ih sadrže uvrstite u letnju rutinu nege lica i tela. Drugi vredni sastojci, poput ektoina, deluju preventivno na oštećenja od UV zračenja drugim mehanizmima koji nisu posve razjašnjeni, no prevladava mišljenje da se preferencijalno nakupljaju u okolini makromolekula, stvarajući svojevrsni „hidratacijski molekularni štit“, čime istiskuju štetne slobodne radikale iz blizine makromolekula, te na taj indirektni način štite od slobodnih radikala. Topikalni preparati s ovim sastojcima vredni su saveznici zdravlja kože u letnjim mesecima.

Osim kremama i gelovima, možete povećati prirodnu otpornost kože na sunce ishranom i dodacima ishrani. Srećom, priroda se pobrinula da u letnjim mesecima imamo velik izbor hrane s karotenoidima, zato pojačajte unos crvenog i narandžastog voća i povrća koji su bogati karotenoidima: šargarepe i dinje (beta karoten), lubenice i paradajza (likopen) te razmotrite dodatke ishrani na bazi astaksantina.

5. PREVENIRAJTE DALJNJA OŠTEĆENJA NASTALA SUNCEM

Dok vam se koža oporavlja od opekotine, važno je održavati status hidratacije (izvana i iznutra), držati se podalje od jakog sunca boravkom u hladu te izbegavanjem izlaganja suncu u periodima izrazito visokog UV indeksa, koristiti proizvode s visokim SPF (obnavljati zaštitni sloj redovno i prema uputstvima na deklaraciji proizvoda!) i štititi telo dodatnim fizičkim načinima zaštite kao šeširima i odećom.